SAM SEBI AMPUTIRAO NOGU I PREŽIVEO 8 MESECI U GVOZDENOJ PEĆI! Neverovatna priča ukrajinskog borca kog je džinovski dron spasao sigurne smrti (UZNEMIRUJUĆI FOTO)
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Ukrajinski vojnik Kostjantin Vlasenko preživeo je 491 dan u zoni borbi u Harkovskoj oblasti, od čega 231 dan potpuno sam u peći od livenog gvožđa.
- Zbog promrzlina i gangrene izgubio je levo stopalo, a desnu nogu je sam amputirao nožem da bi mogao da se kreće i dođe do hrane i lekova.
- Spasen je 4. oktobra 2026. teškim dronom koji ga je prevezao 18 kilometara do bezbedne zone, u prvoj takvoj evakuaciji u istoriji.
Nakon što se sredinom oktobra svetom proširila vest da je ukrajinska vojska navodno izvršila prvu uspešnu vazdušnu evakuaciju ranjenog vojnika dronom u istoriji, detalji o njegovom identitetu i neverovatnom ratnom putu koji je prethodio spasavanju konačno su objavljeni.
Čovek o kome je reč je Kostjantin Vlasenko (49), pripadnik 2. bataljona 30. mehanizovane brigade. Pre ruske invazije, ovaj otac jedne ćerke radio je kao vozač kamiona u Krivom Rogu, rodnom gradu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, i dobrovoljno se pridružio odbrambenim snagama odmah na početku sukoba, objavio je Dejli mejl.
491 dan u zoni najžešćih borbi u Harkovskoj oblasti
Vlasenko je spasen nakon što je preživeo u užasnim uslovima 491 dan u zoni najžešćih borbi u Harkovskoj oblasti, od čega je 231 proveo u potpunoj samoći, skrivajući se u peći od livenog gvožđa u napuštenoj školskoj zgradi. Nakon što mu je levo stopalo otpalo usled teških promrzlina i povreda, amputirao je drugu, gangrenoznu nogu nožem kako bi mogao da puzi do hrane i lekova koje su ukrajinski dronovi ispuštali iz vazduha.
Njegova muka je počela u junu 2023. godine, kada je poslat na poziciju u betonskoj drenažnoj cevi da zameni ranjenog druga.
Zbog potpune dominacije neprijateljskih aviona u vazduhu, planirana dvomesečna rotacija pretvorila se u blokadu koja je trajala nekoliko meseci. Svi pokušaji njegovih drugova da ih zamene ili izvuku tela poginulih završavali su se novim žrtvama, pa je Vlasenko rekao komandi da ne šalju nikoga drugog i da je bolje da on pogine sam nego da drugi poginu.
Kada je cev poplavila u februaru 2024. godine, Vlasenko i njegov jedini drug, pod šifrom "Baski", sklonili su se u ruševine obližnje škole u Petropavlivki na jakoj hladnoći. Ubrzo je Baski teško ranjen u napadu drona. U mraku, Vlasenko nije mogao da vidi svoje povrede, pa je celu noć slušao jecaje svog druga, bez mogućnosti da mu pomogne.
"Umro je na svoj 50. rođendan. Nisam mogao da ga spasem. Bog mu je dao dar i uzeo ga. Ostao sam sam 16. februara. Čim je svanulo, pokrio sam ga", prisetio se Vlasenko.
Proveo osam meseci u peći od livenog gvožđa
Nakon što je njegov drug poginuo, Rusi su upotrebili dron da bi spustili zvučnik sa kojeg su mu puštali snimljenu poruku pozivajući ga na predaju. Vlasenko je odgovorio čuvenom kletvom sa Zmijskog ostrva: "Ruski ratni brodovi, odje*ite!", nakon čega je usledio žestok vazdušni napad. Kada se probudio u mraku nakon eksplozije, osetio je prašinu i pesak među zubima i shvatio da je još živ. Uvukao se u ložište peći od livenog gvožđa unutar srušene zgrade, gde je proveo narednih osam meseci, redovno izveštavajući komandu o kretanju neprijateljskih snaga putem radija.
Svoje usamljene mesece provodio je slušajući rutinske izveštaje svojih drugova na drugim položajima, dok su mu oni dronom slali osnovne potrepštine i slatkiše. Posebno ga je dirnuo paket koji mu je poslala supruga Tetjana, a u kojem se nalazio roman "Uljez" njegovog omiljenog autora Stivena Kinga. Snagu za život pronalazio je i u mislima o ćerki Hristini, osećajući da joj nije posvetio dovoljno pažnje pre rata.
Uprkos povremenim trenucima radosti zbog poklona, priznao je da ga je tokom dugih nedelja izolacije obuzimala anksioznost i da je duboko u sebi već odlučio da je mrtav, ali želja da promeni sopstveni život i ponovo vidi svoju porodicu prevladala je u najtežim trenucima. "Kada bih čuo ljude na drugim osmatračnicama kako javljaju '450', što znači da je sve mirno, pomislio bih da sam ipak sa nekim. Čekao sam taj izveštaj svakog sata. Bila je sreća znati da nisam sam", rekao je Vlasenko.
"Suze su tekle, ali morao sam da je odsečem"
Iako mu nisu direktno pretile ruske trupe, njegovo zdravlje je postajalo sve kritičnije. Nakon što mu je leva noga otpadala deo po deo zbog nekroze i promrzlina, u maju mu se desna noga opasno inficirala i razvila gangrenu.
"Donji deo noge je jednostavno visio. Što sam više puzao da bih nabavio zalihe, kost se više povlačila. Koža se ljuštila. Shvatio sam da moram da je odsečem. Stavio sam je na ciglu i uzeo nož. Suze su tekle, ali sam morao da sečem. I odsekao sam je“, rekao je Vlasenko, sećajući se kako je u proleće gledao stotine narandžastih i crnih leptira kako lete oko mesta gde su ležale njegove odsečene noge.
Operacija spasavanja dronom
Plan da ga spasu pokrenut je kada mu je dron ispustio paket sa opremom i mobilnim telefonom sa video-snimkom sa uputstvima za evakuaciju. 4. oktobra 2026. godine, modifikovani teški dron je sleteo na njegovu poziciju, ugasio motore, a Vlasenko se vezao za njegov stomak.
Tokom leta na visini od 120 metara i udaljenosti od 18 kilometara do bezbedne zone, priznao je da mu je najveći strah bio pad u reku jer ne ume da pliva.
Oporavljajući se u bolnici u invalidskim kolicima, 49-godišnji veteran razmišljao je o svojoj novostečenoj ulozi u vojnoj istoriji. "Ne volim da budem prvi. Više volim da budem drugi", rekao je Vlasenko.
(Kurir.rs/Daily Mail)